Zloslut Letra

Veèni pogled ka smrti je moj

Meso što nosim ðavolu kosim
Po mudrosti sudim tamu da probudim
Zadahom gneva, slabost odoleva
U gordosti moga, od crnila zloduha

Oko je moje bezdano, duboko
Do granica gde svetlost nema lica
Gde ponori sustižu ponore
A led'na duša u kiselom pere
Gde glasovi raðaju jauke
A sene zloslutne od iskona muke

[Kozeljnik, 7509-7512]