Ljudmilla Letra

Spalio je juli seno A Tisa nezapamćeno opala I otkrila sprud kraj ?lepa Ko stvoren za njena lepa stopala Stari joj je bio lađar Polu Rumun, polu Mađar, besni ker Prema meni nikad zao Nekako je znao da mu volim kćer Bodom sitnim kao prezla Moje ime je izvezla stidljivo, Plavim koncem na gaćice i pod karner spavaćice Jedva vidljivo Skrila čamac mlada trska Koju mo?e? sa dva prsta poviti Molila se Bogu Su?e Da ?to du?e ne da im otploviti Tu noć je Tisa nado?la A na njoj no?nja rasko?na Samo sandalice, prstenčić I u kosi venčić od ivanjskog cveća Pa ipak, nije nesreća ?to me se ona ne seća Ma kakvi, nesreća je ?to se ja nje sećam Nastavila voda rasti Nije htela naglas kasti, a znala je Drugo jutro sve po starom Al' nikad da slađe garov zalaje Zaklela me da je čekam Da će me se cela veka sećati Na promaji ?ar malak?e... Ima l' ista lak?e neg' obećati? Noć kad je Tisa nado?la... Na njoj no?nja rasko?na Samo sandalice, prstenčić I u kosi venčić od ivanjskog cveća Nije nesreća ?to me se ona ne seća Ma kakvi, nesreća je ?to se ja nje sećam