Letra de Legionar
Letra powered by LyricFind
Dvadeset i osam godina samoæe, iz sobe jo? ne izlazim jer ne mogu da ustanem
Misli se pretapaju i boje mi se mrljaju, ne mogu da se pokrenem al ne umem da stanem
Slike ?ivota ?to je nekad bio moj sada ?ivi neko drugi a to vi?e nisam ja kao biv?i legionar
Misli se pretapaju i boje mi se mrljaju, ne mogu da se pokrenem al ne umem da stanem
Slike ?ivota ?to je nekad bio moj sada ?ivi neko drugi a to vi?e nisam ja kao biv?i legionar
Za mene nema zakona, svoj zakon ja sam pravio i sebe osudio.
Dovoljno je pro?lo da mnogi me zaborave ko pamti me jo? uvek moraæe da umre
Na ulici sebe æu da vidim kako tra?im, koga on to najbolje zna,
Al kako da se pona?am kad napolju me vide spoj i sveta
Zaboravio pravila, ne znam, jo? uvek iz senke ?ivot æu da gledam
Jer suvi?e je opasna tajna koju znam:
Jaèi sam od svega, za mene nema zakona, svoj zakon ja sam pravio i sebe osudio
Ja uvek biæu isti jer to je moja sudbina:
Sad moram opet stvar u svoje ruke da preuzimam
Jaèi sam od svega zamene nema zakona, svoj zakon ja sam pravio i sebe osudio
Ja uvek biæu isti jer to je moja sidbina:
Ja uvek biæu prvi jer tako biti mora.
Momenat slobode i deliæ zdravog razuma moram da ignori?em od sebe da ga oteram,
Dovoljno je pro?lo da mozak mi se upali,
Sad moram opet stvar u svoje ruke da preuzimam,
I noæu da se kreæem jer znam da bi pobedio i posle puno godina opet sam u crnom
Jedan deo mene ?ali i razmi?lja na ljude, ali mora biti tako kako mora da bude,
I ki?a se spu?ta, nju jedino jo? volim, kad osetim niz vrat kako krza mene pere,
Al to je samo seæanje i ko?a mi se je?i, kad pomislim na pre kako lepo mi je bilo
U æo?ku u senci ja strategiju pravim i pla?im se da oèi me ne odaju u mraku
Veæ dugo isti polo?aj i poèinjem da trnem, sreæa mise javlja sad je isto kao pre:
Jaèi sam od svega, za mene nema zakona, svoj zakon ja sam pravio i sebe osudio
Ja uvek biæu isti jer to je moja sudbina:
Sad moram opet stvar u svoje ruke da preuzimam
Jaèi sam od svega za mene nema zakona, svoj zakon ja sam pravio i sebe osudio
Ja uvek biæu isti jer to je moja sidbina:
Ja uvek biæu prvi jer tako biti mora.
Veèe luda, a razum je izgubio jer dovoljan je i postoji u ?ivot osiguraè je pregoreo
I sad sam onaj isti, slika crne senke sada vraæa me u svet,
Evo ga sad æu tiho da mu priðem, kada radi to ?to radi i zaslu?uje da umre
Prvo ljude oko njega moraæu da poèistim, to ide mnogo lako jo? sam uvek onaj isti
Idem ka njemu al svinja jo? me ne vidi, ne sme da me èuje jer tako mi je slaðe,
Sad æu da ti priðem kao nekada u legiji, zanæe? ko jo? uvek mo?e da te naðe:
Jaèi sam od svega, za mene nema zakona, svoj zakon ja sam pravio i sebe osudio
Ja uvek biæu isti jer to je moja sudbina :
Sad moram opet stvar u svoje ruke da preuzimam
Jaèi sam od svega za mene nema zakona, svoj zakon ja sam pravio i sebe osudio
Ja uvek biæu isti jer to je moja sidbina:
Ja uvek biæu prvi jer tako biti mora.
Dovoljno je pro?lo da mnogi me zaborave ko pamti me jo? uvek moraæe da umre
Na ulici sebe æu da vidim kako tra?im, koga on to najbolje zna,
Al kako da se pona?am kad napolju me vide spoj i sveta
Zaboravio pravila, ne znam, jo? uvek iz senke ?ivot æu da gledam
Jer suvi?e je opasna tajna koju znam:
Jaèi sam od svega, za mene nema zakona, svoj zakon ja sam pravio i sebe osudio
Ja uvek biæu isti jer to je moja sudbina:
Sad moram opet stvar u svoje ruke da preuzimam
Jaèi sam od svega zamene nema zakona, svoj zakon ja sam pravio i sebe osudio
Ja uvek biæu isti jer to je moja sidbina:
Ja uvek biæu prvi jer tako biti mora.
Momenat slobode i deliæ zdravog razuma moram da ignori?em od sebe da ga oteram,
Dovoljno je pro?lo da mozak mi se upali,
Sad moram opet stvar u svoje ruke da preuzimam,
I noæu da se kreæem jer znam da bi pobedio i posle puno godina opet sam u crnom
Jedan deo mene ?ali i razmi?lja na ljude, ali mora biti tako kako mora da bude,
I ki?a se spu?ta, nju jedino jo? volim, kad osetim niz vrat kako krza mene pere,
Al to je samo seæanje i ko?a mi se je?i, kad pomislim na pre kako lepo mi je bilo
U æo?ku u senci ja strategiju pravim i pla?im se da oèi me ne odaju u mraku
Veæ dugo isti polo?aj i poèinjem da trnem, sreæa mise javlja sad je isto kao pre:
Jaèi sam od svega, za mene nema zakona, svoj zakon ja sam pravio i sebe osudio
Ja uvek biæu isti jer to je moja sudbina:
Sad moram opet stvar u svoje ruke da preuzimam
Jaèi sam od svega za mene nema zakona, svoj zakon ja sam pravio i sebe osudio
Ja uvek biæu isti jer to je moja sidbina:
Ja uvek biæu prvi jer tako biti mora.
Veèe luda, a razum je izgubio jer dovoljan je i postoji u ?ivot osiguraè je pregoreo
I sad sam onaj isti, slika crne senke sada vraæa me u svet,
Evo ga sad æu tiho da mu priðem, kada radi to ?to radi i zaslu?uje da umre
Prvo ljude oko njega moraæu da poèistim, to ide mnogo lako jo? sam uvek onaj isti
Idem ka njemu al svinja jo? me ne vidi, ne sme da me èuje jer tako mi je slaðe,
Sad æu da ti priðem kao nekada u legiji, zanæe? ko jo? uvek mo?e da te naðe:
Jaèi sam od svega, za mene nema zakona, svoj zakon ja sam pravio i sebe osudio
Ja uvek biæu isti jer to je moja sudbina :
Sad moram opet stvar u svoje ruke da preuzimam
Jaèi sam od svega za mene nema zakona, svoj zakon ja sam pravio i sebe osudio
Ja uvek biæu isti jer to je moja sidbina:
Ja uvek biæu prvi jer tako biti mora.
Letra powered by LyricFind
